Fuding Shou Mei stari beli čaj (poreklo nepoznato)

U maju 2013. godine, moj prijatelj i kolega, a uz to i priznati vinski bloger Pepe Merlo dobio je na poklon kolač belog čaja od komšije Kineza kome je velikodušno omogućio da koristi njegov bežični internet.

Na omotu kolača piše Fuding stari beli čaj, tako da pretpostavljamo da je kolač odležao nekoliko godina i pre te 2013.

Suvo lišće je tipično za Shou Mei bele čajeve - veliko, krto, raznobojno. Ima karakterističan kesten pire miris belih čajeva.

Tokom ovih nekoliko godina koliko je kolač kod mene, probao sam da ga spremim na različite načine, ali najbolje rezultate ovaj čaj daje pripremljen na zapadnjački način, u staklenoj čaši, preliven vodom od oko 90 stepeni. Ako lišće ostane preliveno vodom najpre četiri, a zatim 6 minuta, moguće je dobiti dve odlične šolje čaja.

Tečnost je žuto braon boje i ima ukus i miris kompota od šljiva. Aroma je toliko intenzivna da kada prinesete šolju nosu možete da zamislite kako u ovoj tečnosti pliva smežurana kuvana voćka.
Dok je vruć, ovaj čaj je izraženo sladak, ali kako se tečnost hladi ta slatkoća se postepeno povlači i zamenjuje je mentolasti osećaj hladjenja na vrhu jezika.

Mokro lišće je jako slično suvom, s tim što boje postaju malo tamnije a krtost prelazi u mesnatost lista.

Kada se priprema u gajvanu, ukus šljive nije toliko dominantan, meša se sa ukusom bagremovog meda i kestenom karakterističnim za beli čaj, pa je i opšti utisak posebnosti ovog čaja u tom slučaju niži.