Fuding High Mountain Old White 2013 (Susie Yi Pin Xuan)

Najvredniji deo ulova koji sam doneo iz posete Kini svakako je ovaj kolač belog Shou Mei čaja. U pitanju je lišće ubrano 2013. godine, koje je provelo dve godine u slobodnom stanju da bi 2015. godine bilo kompresovano u disk.

Lišće za ovaj čaj ubrano je sa drveća koje raste na nadmorskoj visini od preko 1200 metara, te samim tim ima u sebi više amino kiselina,  čineći ga najsladjim i najjačim belim čajem koji imam u svojoj kolekciji.
Ovde je neophodna mala digresija - ovo nije najjači beli čaj koji sam do sada pio. Tokom degustacije čajeva u istoj prodavnici gde sam uzeo ovaj disk imao sam priliku da probam neverovatno jak odležali beli čaj iz 2009. godine. Čaj je imao ukus kineskih medikamenata, i bio je ipak previše za mene, te sam odlučio da ga ne kupim.

No, da se vratimo čaju o kome je reč.
Komad od osam grama spremao sam u staklenom gajvanu od 100ml koristeću ključalu vodu.
Tečnost je oker boje koja je konzistentna kroz sva prelivanja.

U ukusu dominira slatkoća, tokom prvih prelivanja više slatki aftertejst nego sam ukus.
U kasnijim prelivanjima pojavljuje se voćni ukus šljive, ali ne previše izražen.
Prvih šest prelivanja daje izuzetno jak čaj, nakon čega tečnost dobija mekši profil koji može bez problema da izdrži dodatnih šest prelivanja.

Ovo je čaj kod koga je sve na svom mestu.
Odlična investicija.

Fuding Shou Mei stari beli čaj (poreklo nepoznato)

U maju 2013. godine, moj prijatelj i kolega, a uz to i priznati vinski bloger Pepe Merlo dobio je na poklon kolač belog čaja od komšije Kineza kome je velikodušno omogućio da koristi njegov bežični internet.

Na omotu kolača piše Fuding stari beli čaj, tako da pretpostavljamo da je kolač odležao nekoliko godina i pre te 2013.

Suvo lišće je tipično za Shou Mei bele čajeve - veliko, krto, raznobojno. Ima karakterističan kesten pire miris belih čajeva.

Tokom ovih nekoliko godina koliko je kolač kod mene, probao sam da ga spremim na različite načine, ali najbolje rezultate ovaj čaj daje pripremljen na zapadnjački način, u staklenoj čaši, preliven vodom od oko 90 stepeni. Ako lišće ostane preliveno vodom najpre četiri, a zatim 6 minuta, moguće je dobiti dve odlične šolje čaja.

Tečnost je žuto braon boje i ima ukus i miris kompota od šljiva. Aroma je toliko intenzivna da kada prinesete šolju nosu možete da zamislite kako u ovoj tečnosti pliva smežurana kuvana voćka.
Dok je vruć, ovaj čaj je izraženo sladak, ali kako se tečnost hladi ta slatkoća se postepeno povlači i zamenjuje je mentolasti osećaj hladjenja na vrhu jezika.

Mokro lišće je jako slično suvom, s tim što boje postaju malo tamnije a krtost prelazi u mesnatost lista.

Kada se priprema u gajvanu, ukus šljive nije toliko dominantan, meša se sa ukusom bagremovog meda i kestenom karakterističnim za beli čaj, pa je i opšti utisak posebnosti ovog čaja u tom slučaju niži.